Pet žena - špijuna koje su promenile tok istorije (prvi deo)

Pet žena - špijuna koje su promenile tok istorije (prvi deo)

Verovatno vam je poznat život i rad ženskih špijuna Džozefin Bejker i Mata Hari. O njima se zna gotovo sve, ispričane su mnoge priče i snimljeni brojni filmovi. Osim njih dve istorija pamti i druge žene špijune, o kojima se malo zna, a koje zaslužuju da budu upamćene.

Sastavljanje spiska fascinantnih žena špijuna nije nimalo lako jer je kroz istoriju prošlo mnogo njih. Sledeće heroine svesno su žrtvovale svoje živote radi radi višeg cilja.

Indijka koja se borila protiv nacista

Među ženama koje su obeležile tok Drugog svetskog rata bila je Inajat Kan, ćerka Indijca i Amerikanke. Inajat je odrasla u Francuskoj gde je studirala dečiju psihologiju na Sorboni i muziku na Pariskom konzervatorijumu. Pre izbijanja Rata fokusirala sa na pisanje dečijih priča i poezije. Ali izbijanje Drugog svetskog rata, donelo je potpuni zaokret u životu mlade Inajet.

Početkom rata Inajat i njen brat Vilajat odlučuju da pomognu saveznicima u borbi protiv nacističke okupacije. Porodica Kan je u toj borbi videla i šansu za premošćivanje razlika između engleskog i indijskog naroda. Iako u to vreme nisu bili razvijeni prisluškivači i ostala špijunska oprema Inajat je do dragocenih informacija dolazila na drugačiji način. Tako se pridružila Pomoćnim ženskim vazdušnim snagama gde je i započela obuku za bežičnog operatera, da bi na kraju i regrutovana za specijalne operacije.

Nažalost, Inajatina priča ima tragičan kraj. Iako nije otkrila nikakve tajne pred ispitivačima, Kan je previdela činjenicu da je kopirala sve poruke koje je poslala u svoju beležnicu, koju su Nemci kasnije otkrili. U zatočeništvu Inajata se pokazala kao veoma jaka i neposlušna, tako da je uglavnom bila okovana i tučena. Zajedno sa još nekoliko politički nepodobnih neistomišljenika prebačena je u koncentracioni logor u Dahau gde je i pogubljena.

Šarmantna špijunka kojoj Nemci nisu odoleli

Nensi Vejk je rođena u Velintonu 1912. godine. Odrasla je u Sidneju, a već sa 16. godina beži od kuće. U početku je bila medicinska sestra, ali se uporedo sa medicinskim pozivom obučavala za novinara, što joj je bio i zvanično zanimanje do Drugog svetskog rata.

Vejk je iz prve ruke mogle da se uveri u strahote i užase koje je pričinila nacistička armija. Tom prilikom je i odlučila da se priključi francuskom pokretu otpora pomažući savezničkim vojnicima bekstvo iz Marseja. Zahvaljujući svom šarmu lako je prikupljala informacije koje su joj čak i olako odavali članovi Gestapoa. Nensi je ubrzo postala Gestapov najtraženiji čovek, poznata pod imenom „Beli miš“, koji su joj nacisti nadenuli zbog njene sposobnosti da vešto izbegne zamke koje su joj nacisti postavljali. Njena glava je bila ucenjena na čak pet miliona franaka. Nensi Vejk pod naletom nacista beži prvo u Španiju, pa zatim i u Britaniju

Međutim, tek tada počinje njena borba protiv okupacije. Tako je jednom prilikom njen tim primećen, a Nensi je nemajući kud iskoristili džudo udarac i usmrtila nemačkog vojnika. Kasnije je priznala da je to bilo prvi i jedini put kada je primenila smrtonosni udarac.

Na kraju rata njena slava se proširila po svetu. Nensin muž, Henri Edmond Fioka, nije imao tu priliku da uživa u slavi svoje žene jer su ga okupatorske snage uhvatile i pogubile u Marseju.

Tamnoputa špijunka u Beloj kući

Meri Bouser imala je tu nesreću da bude rođena u vreme kada su tamnoputi ljudi još bili robovi u SAD-u. Njene gazde su odlučile da je pošalju na sever kako bi stekla dodatno obrazovanje, a zatim i u Liberiju kako bi se priključila misionarskoj zajednici. Međutim, Meri je mrzela Liberiju i ubrzo se vratila u SAD gde se udala. Nakon smrti svog robovlasnika, Džona Van Lea, Bouser je postala slobodna građanka.

Sa statusom slobodne građanke SAD-a Meri je ubrzo uplivala i u špijunske vode. Imala je dobro pamćenje, pa je sa lakoćom dolazila do najbitnijih podataka iz Bele kuće.

Po završetku građanskog rata Bela kuća je počela osnovano da sumnja u aktivnosti Bouser. Krenula je hajka za njom koju je Meri uspešno izbegla i do smrti živela mirno pišući knjige ostavljajući tako trajni pečat o svojim ratnim aktivnostima.

Kako se špijunka na kraju izborila za svoja prava?

Šta reći o Ševalije Deon? Rođena kao žensko, a morala je da se ponaša kao muškarac i to punih 49 godina! Nepunih pola veka ona je bila Šarl-Ženviev-Lui-Ogst-Andre-Timoti Deon Debomon. Njen zadatak bio je prikupljanje poverljivih podataka sa dvora kralja Luja XV. Kao deo zavere protiv habsburgške monarhije trebala je da se sastane sa ruskom caricom Elizabetom. Pošto su samo žene i deca mogle da uđu u Rusiju u to doba Deon je morao da se obuče kao žena, i da dobije privremeni identitet, kao Lea Debomon.

Za vreme egzila u Londonu su počele da kruže priče o njenoj seksualnosti. Na ruku joj je išla i smrt njoj omraženoj ličnosti, kralja Luja XV, tako da je htela da iskoristi novonastalu situaciju i vrati se u Francusku. Imala je samo jedan zahtev – da je priznaju za ženu. Veće kralja Luja XVI je zahtev usvojio tako da je dobila i trajni identitet, jer je postala gospođica Ševalije Deon.

Špijunka, a carskog porekla

Jošiko Kavašima potiče iz kineske carske porodice Manču. Nakon smrti njenih bioloških roditelja, usvojio ju je japanski špijun i avanturista, Naniva Kavašima. Kavašima odlazi u Tokio gde uči džudo. Ubrzo se udaje za Ganjurjaba, sina mongolske vojiske. Međutim koliko se brzo udala, još brže se i razvela. Za vreme boravka u Šangaju upoznala je Tanake Rikucakija koga je vešto iskoristila kako bi proširila svoju špijunsku mrežu u Mongoliji.

Nakon završetka rata, 11. novembra 1945. godine, sve novinske agencije su objavile senzacionalnu vest da je Jošiko uhapšena u Parizu. Proglašena je krivom 1948. godine, a smrtna kazna izvršena pucnjem u potiljak.

 

 


Nazad

0 Komentara


Postavite pitanje ili komentar

Polja označena * su obavezna. Od unetih podataka biće objavljeno samo Vaše ime i pitanje, odnosno komentar.

aa