I čuveni Ernest Hemingvej je bio špijun

SpyTech

Čuveni avanturista, nobelovac, svetski putnik, zaljubljenik u lov i ribolov, strastveni ljubitelj koride, dobrog pića i žena… Da sve je to bio Ernest Hemingvej. A uz to stigao je da bude i špijun! I to ni manje, ni više nego dvostruki.

Postoji više varijacija biografije Ernesta Hemingveja. Jedan takav pokušaj nam dolazi i od bivšeg agenta CIE, Nikolasa Rejnoldsa. On je u svojoj knjizi “Pisac, mornar, vojnik, špijun” naveo šokantnu tvrdnju da je Hemingvej radio tokom i nakon Drugog svetskog rata za američku i sovjetsku službu bezbednosti.

Ovaj talentovani pisac i novinar bio je sklon alkoholu i tučama. Voleo je borbu pa je tako i sam aktivno bio učesnik mnogih ratova, među kojima se ističu njegova ratna delovanja u Prvom svetskom ratu, Grčko – turskom, Španskom i Drugom svetskom ratu. Osim što je bio borac, bio je dopisnik na ratištu.

Rejnolds, bivši marinac i CIA operativac, tvrdi da je Ernest jednom takvom prilikom dobio ponudu za regrutaciju u Narodni komesarijat unutrašnjih poslova (NKVD), koji se smatra pretečom KGB. Hemingvejov biograf tvrdi da se Ernest sastajao sa agentima NKVD u Njujorku 1940. godine kada su mu i dodelili tajno ime “Argo”. Rejnolds je svoje tvrdnje potkrepio dokumentima bivšeg pripadnika KGB i ruskog novinara, Aleksandra Vasiljeva. On je prokrijumčario mnoga sovjetska dokumenta, među kojima su i ona koja se odnose na Hemingveja. Međutim, pod velikim znakom pitanja ostaje tačna priroda Hemingvejovog odnosa sa NKVD. Iz prokrijumčarenih papira navodi se mogućnost da je radio na širenju propagande, ali za to ne postoje dokazi. Rejnolds tvrdi da se Hemingvej latio ovog posla jer je sa jedne strane poštovao Sovjetski savez, a sa druge jer je bio istaknuti borac protiv fašizma. Jedna od mnogobrojnih misija koju je pisac predvodio u Drugom svetskom ratu bila je i ona na pučini Karipskog mora kada je gonio nemačku U-Boot podmornicu.

Opasnost koja je vrebala nakon rata

Po završetku rata rodila se paranoja praćena uverenjem da ga prati FBI. Tu konstataciju je potvrdio i Hočner, njegov bliski prijatelj i biograf. Hemingvej je tvrdio da mu neko konstantno prisluškuje telefonske razgovore i čita poštu. Mnogo godina kasnije potvrđeno je iz sedišta FBI da je Edgar Huver dao nalog za njegovo praćenje i prisluškivanje. Sa druge strane, pojavio se i paničan strah da mu povezanost sa sovjetima može stvoriti probleme tokom “Crvene panike”. Zato se, prema Rejnoldsovom uverenju, pisac preselio na Kubu gde je živeo sve do svog samoubistva 1961. godine.

Hemingvej je dobio Pulicerovu nagradu 1953. godine za roman “Starac i more”, a sledeće i Nobelovu nagradu za književnost. Njegov burni život obeležili su razna ranjavanja, bolesti i nesreće. Preživeo je udar granate, tri saobraćajne nesreće, trovanje antraksom, upalu pluća i šumski požar i dva pada aviona. I to sve u roku od dva dana! Na kraju je presudio sebi 1961. godine. Mora se navesti i jedna čudna dilema – da li je Hemingvej zaista sam sebi presudio ili je ipak neko drugi umešao svoje prste pogotovu ako se zna cela istina?

Objavljeno:

Autor: Spy Tech Team